Konceptualna umetnost

Cilj je da studenti saznaju odlike i linije razvoja konceptualne umetnosti. Cilj je da definišu konceptualni okvir sopstvene umetničke prakse.

Studenti se osposobljavaju za konceptualno mišljenje (u kontekstu savremene umetnosti). Određuju se prema pojmu intuicije, uzimajući da umetničko delo, kao intuitivna i konceptualno interesantna igra, traži lucidan zahvat apstrahovanja, a ne oblikovne pleonazme. Konceptualni rad uzimaju kao medijski neograničen (otvoren). Uzimaju da se svako umetničko delo temelji na konceptualnom poretku ideja. Posebno, određuju se prema hibridnoj i globalnoj prirodi novih medija.

Protokonceptualizmi; Igra kao ironijski (dišanovski i vitgenštajnovski) pristup umetnosti; Koncept kao ideja, pojam, zamisao, misaoni plan, projekat ili program; Konceptualna umetnost kao autorefleksivni, analitički, kritički i prototeorijski pokret; Fluksus; Jozef Bojs; Minimalna i postminimalna umetnost; Konceptualna umetnost; Konteksti i procedure konceptualne umetnosti; Postkonceptualna umetnost; Neokonceptualizam, simulacionizam, neekspresionizam; Umetnost u doba kulture; Umetnost i kustoske prakse; Umetnik, galerija, muzej; Kontekstualno određenje značenja umetnosti. Jugoslovneska konceptualna umetnost. Kroz studijski istraživački rad studenti analiziraju reference iz istorije konceptualne umetnosti i definišu sopstvene estetske pozicije, odnosno kreiraju konceptualni okvir doktorskog umetničkog projekta. Vrše primenu rezultata teorijskih istraživanja konceptualne umetnosti na određena područja savremene (digitalne) umetnosti.