Istorija moderne umetnosti

Cilj je da studenti nauče ključne odrednice istorije dizajna i upotpune znanje o modernoj umetnosti. Cilj je da saznaju razvojne linije i razumeju ukrštanja i prenošenja tendencija u kontekstu grafičkog i industrijskog oblikovanja. Cilj učenja predmeta je i da se studenati osposobe za apstraktno i kritičko mišljenje, te sveobuhvatno pripreme za usavršavanje u oblastima dizajna. Studenti nauče istoriju dizajna. Produbljuju znanja o modernoj umetnosti, a posebno o odnosu dizjana (kao prakse projektovanja za industrijsku proizvodnju) i avangardnih i neoavangardnih pokreta. Poimaju dizajn kao paradigmu modrnosti. Nauče da kritički upoređuju savremene tendencije grafičkog i multimedijalnog dizajna. Uvode se u teoriju medija, odnosno uče da analiziraju odnos dizajna, nauke, politike i ekonomije.

Začeci moderne; Impresionizam; Art nouveau; Fovizam; Kubizam; Ekspresionizam; Futurizam; Konstruktivizam; De Stijl ; Bauhaus: Nova objektivnost; Metafizička škola; Dadaizam; Nadrealizam; Apstraktni ekspresionizam; Pop art; Minamalna umetnost; Konceptualna umetnost; Slikarstvo obojenog polja; Optičko slikarstvo; Neoekspresionizam; Dizajn kao paradigma modernosti; Dizajn kao praksa projektovanja za industrijsku proizvodnju; Istorija dizajna (studije slučaja – El Lissitzky, Aleksander Rodchenko, Lucian Bernhard, Theo Van Doesberg, Walter Gropius, Laszlo Moholy-Nagy, Herbert Bayer, Ludwig Mies van der Rohe, Jan Tschichold, Joseph Albers, Armin Hofmann, Joseph Müller-Brockman, Walter Herdeg, Alvin Lustig, Hans Hillmann, Giorgetto Giugiaro, Otl Aicher, Paul Rand, Lou Dorfsman, Yusaku Kamekura, Ikko Tanaka, Shigeo Fukuda, Alvar Aalto, Florens Knoll, Milton Glaser, Massimo Vignelli, Paula Scher, Barbara Kruger, Christoph Niemann); Dizajn i avangarde; Dizajn i moda; Uvod u teoriju dizajna. Rasprava tema predstavljenih predavanjem. Vežbe pisanja iz domena teorije dizajna.